Појам "унутрашње И спољне опкладе на рулету" тражи кратак поглед на таблу. Табла рулета изгледа као табела бројева, али је попис опклада са унапред познатом исплатом за сваку. Сваки број, ивица и угао значе другу опкладу, а жетон на граници два броја није случајан већ засебна опклада. Ко прочита распоред унапред, зна шта улаже и колико може да добије.
Најављене опкладе не постављају се на поља него се изговарају крупијеу. Најпознатије су суседи нуле, трећина точка и орфелини, а оне покривају делове точка, а не табле. Опклада на суседе обухвата одабрани број и по два броја са сваке стране на точку, пет жетона укупно. Суседи нуле покривају седамнаест бројева. Најављене опкладе постоје на европском и француском рулету, а понекад их поједини казино на аутоматским столовима уопште не нуди.
Правила у казину прописују најмањи и највећи износ улога по пољу и по окретају. Недозвољене опкладе не постоје у виду забрањених бројева, али крупије ипак не прихвата улог након објаве да су опкладе затворене, ни улог преко границе стола. Границе су истакнуте на табли стола. Жетони се постављају прецизно на поље или линију, јер положај жетона одређује опкладу. Када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и какве врсте опклада постоје, стоји поред табле за рулет.
Унутрашње опкладе стоје на самим бројевима: појединачан број, два суседна, ред са три броја, четири броја у квадрату или два спојена реда. Што је бројева мање, исплата је виша, а шанса нижа. Унутрашње опкладе на рулету зато доносе велике добитке ређе, а улог на појединачан број погађа тек једном у тридесет и седам окретаја точка са једном нулом. Најмањи улог за унутрашње поље најчешће је нижи него за спољне, јер се у једној рунди може поставити много жетона.
Положај жетона одређује опкладу, па када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја, а не после.
Не мења: свака исплата је нешто мања од фер исплате, а та разлика остаје предност куће на сваком пољу табле.
Могу, и то је најчешћи начин игре: један већи улог напољу и неколико мањих на бројевима, у оквиру новца одвојеног за сесију.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.
Унутрашње стоје на самим бројевима и плаћају много а ретко, док спољне, попут боје, туцета и колоне, покривају велик део точка и плаћају мало.